Procena potrebe za radnom snagom u zdravstu(#ceo članak)

Ovo je prevod uvodnog dela članka Eldrebølge iz Aftenpostena koji nam je poslala naša učenica Jelena (možete i nju videti na slici) koji govori o potrebi za radnom snagom u zdravstvenom sektoru u budućnosti. Nadamo se da će vam ovi podaci biti zanimljivi.

Starosni talas: čak ni pomoć iz inostranstva neće biti dovoljna

Dolaze iz celog sveta i omogućili su normalno funkcionisanje Smestad doma za stare. Na slici: Eden Girmay, Etiopija, Bizrat Seriay, Eritreja, Lawrence Niranjan, Šri Lanka, Rahmat Najafpour, Azerbejdžan, Erik Thomsen, Iran, Zubeddah Begum, Pakistan, Anne Clarke-Jensen, Norveška, Jelena Radunovic, Srbija. Dennis Guardian, Filipini, Agnieszka Lipok, Poljska, Aster Tevelde, Eritreja i Maritza Torres

Na slici su Rahmat, Bizrat, Zubeddah, Aster, Maritza. Kao i još mnogo drugih sa imenima koja su do pre nekoliko godina bila posmatrana kao imena stranog porekla. Ali bez njih i drugih zaposlenih iz 30 različitih nacija bi funkcionisanje u Smestad domu u Oslu bilo već danas dovedeno u pitanje. Ovaj dom za stare i bolesne jednostavno ne bi imao dovoljno ljudi za svakodnevni rad. Danas u zdravstu radi oko 200000 ljudi u Norveškoj. Za 50 godina mora ih biti više nego dva puta toliko. Minimum. Do sada je rešenje bilo u tome da se zaposle mnogi doseljenici. Ali čak ni visoka stopa doseljavanja neće biti dovoljna da pokrije potrebu u budućnosti, kako cifre iz statističkog biroa pokazuju.

Od 2020 će jedan starosni cunami pogoditi Norvešku velikom snagom. Jer otprilike tada će se desiti da deca baby-boom posleratne generacije počinju da odlaze u staračke domove.

Velike promene će se desiti u društvu i uticaće i na mlade takođe, bilo da to oni žele ili ne. Evo nekih od tih promena: *2060 će biti minimum 1,5 miliona ljudi starijih od 67 godina u Norveškoj. To je dvostruko veći broj nego danas. Norvežani žive sve duže. 2009 su mogla novorođenčad da očekuju da će imati životni vek od 83 godine (devojčice) i 78,5 (novorođeni dečaci) Pre dvadeset godina su te brojke glasile 79 i 73 godine. Mi živimo 50 procenata duže nego pre 100 godina. Za 50 godina će šest puta više norvežana starijih od 90 godina. 2020 je godina kada će doći prva grupa starijih kojima će stvarno biti potrebna nega, a broj onih koji su stariji od 80 godina snažno raste. Ova godina, 2010, je godina kada na jednog starijeg od 67 godina dođe njih petoro mlađih. Od ove godine ta cifra počinje da opada. Za pedeset godina će biti 2,5 osobe na svakog penzionera. To znači pojačan pritisak na poreze na prihod za mlade koji su zaposleni. Zahtevi starije generacije za visokim standardima kada završe u domovima za bolesne nije podržan predviđenim izdacima i predstojećoj potrebi za zdravstvenim osobljem. Ukoliko ne dođe do porasta standarda, biće dovoljno zdravstenog osoblja do 2030 godine. Nakon toga dolazi manjak. Ukoliko porast standarda bude ze jedan procenat u tom periodu, biće potrebno četiri puta više zaposlenih u sektoru nege starijih. Dok će u isto vreme biti još manje radno aktivnih na svakog penzionera. Rast broja porodilja će se takođe zaustaviti. Doseljenici koji su došli zbog rada su, kao i u slučaju Smestad doma u Oslu, postali jedna od mogućnosti koju Norveška ima da pokrije deo potrebe za radnom snagom u zdravstvenom sektoru. Ali ne celu potrebu, već samo deo. Sa starenjem stanovništva postaće normalno biti star, stariji će imati više novca, biti grupa sa jakom kupovnom moći a time će se i promeniti način na koji su predstvaljeni u reklamama – od bespomoćnih bića kakvim su predstavljeni danas do aktivnih sugrađana.

Standard

Pod porastom standarda se ovde podrazumeva između ostalog i bolja opremljenost soba u domovima, sa sopstevnim kupatilima i toaletima, apartmani, bolja kontrola – bolja hrana i usluga.

Časovi norveškog u Nišu i Novom Sadu od septembra(#ceo članak)

Od septembra 2010. škola “Saga” počinje sa novim kursevima norveškog u Nišu i Novom Sadu. Upis je u toku! Više informacija o samoj školi jezika potražite na našem sajtu ili nas kontaktirajte telefonom ili putem emaila.

Internet kao pomagalo pri učenju jezika(#ceo članak)

Zahvaljujuci internetu postaje sve lakše učiti strane jezike. Internet omogućava učenje jezika na daljinu — preko Skajpa, Gtalka, MSN Messengera, ili nekog drugog sličnog programa. Pored toga, danas su tekstovi i video/audio zapisi na raznim jezicima, pa i na norveškom na dohvat ruke. Pokušaćemo da izdvojimo neke korisne sajtove koji vam mogu biti od koristi uz kurs norveškog jezika.

Rečnici:

Dokpro Norveško - norveški
Ordnett Norveško - norveški
Lexin - Norveško - norveški rečnik

Bildeordbok - Slikovni rečnik pojmova

Početni nivo:

På vei - Interaktivni zadaci i vežbanja uz knjigu “På vei”

Sevonett - interaktivni zadaci i mp3 fajlovi za početne nivoe učenja jezika

Tips for å skrive bedre og riktigere - osnovna pravila pri pisanju i zgodna uputstva sa primerima.

Srednji nivo:

Stein på stein Interaktivni zadaci i vežbanja uz knjigu “Stein på stein”
Sastavi norveških srednjoškolaca - Propaganda.net, Skoleforum i Daria.no.

Napredni nivo:

Her på berget - Interaktivni zadaci i vežbanja uz knjigu “Her på berget”

TV:

NRK Skole - kratki video klipovi namenjeni norveškim srednjoškolcima.

Norveške novine

Verdens Gang
Dagbladet
Aftenposten

Novine u zapošljavanju bolničara (hjelpepleier)(#ceo članak)

Od sredine 2009 godine, Norveški biro za autorizaciju medicinskog osoblja (SAFH) je izvršio neke izmene u proceduri dobijanja Autorizacije za rad u Norveškoj kao medicinski tehničar-bolničar (hjelpepleier). Ovo je učinjeno kako bi se povećala kontrola kvaliteta usluga koje pružaju ovi zdravstveni radnici.

U jednom probnom periodu pre toga, SAFH je odobrio autorizaciju za hjelpepleiere (bolničare) pre nego što se položi nacionalni medicinski kurs (nasjonale fag). Od prvog marta 2009, nije moguće dobiti autorizaciju diplome pre položenog nasjonale fag kursa. I dalje se priznaje obrazovanje stečeno u Srbiji na nivou Srednje Medicinske Škole i za to se dobija LICENCA (lisens) sa kojom može da se zaposli kao bolničar. Ono što je novo jeste to da se traži bolje znanje norveškog jezika, koje je veće od prvog nivoa, kako je većina ljudi do sada uspevala da se zaposli. Nivo znanja koji je potreban jeste STEIN PÅ STEIN. To znanje omogućava da se položi ispit koji se na Folkeuniversitet zove Språkprøve B1 ili NORSKPRØVE 3. Sa položenim B1 možete se prijaviti za polaganje Nasjonale fag. Ako vam je znanje Norveškog dobro moguće je dobiti posao i sa licencom, i pre nego što ste položili Nasjonale fag.

Termini za prijavljivanje i polaganje B1 ispita na Folkeuniversitet su sledeći za 2010 godinu. Prijavljivanje se vrši preko interneta. U našoj školi možete da se spremite za polaganje B1 ispita, od Januara radimo pripremu za test, tako da možete planirati kada treba da se prijavite za polaganje u Norveškoj.

Još jedna opcija jeste da polažete test u Letnjoj školi norveškog u Oslu (Sommerskole - TRINN III). Letnja škola ove godine traje od 26. juna do 06. avgusta, i prijavljivanje je u toku. Ukoliko želite da se prijavite za Letnju školu, ili vam je potrebno više informacija o ovome, pozovite nas na +381 11 245 12 40 ili nam pošaljite mail na sagatst@yubc.net.

Traženje posla u Norveškoj(#ceo članak)

Za medicinske radnike

Kao medicinski radnik imate nekoliko načina da u Norveškoj tražite i nađete posao.

Prva mogućnost koja može biti interesantna je da počnete da radite kao bolničar. Za to je potrebno da imate završenu Srednju medicinsku školu i da pošaljete na autorizaciju vašu diplomu iz te škole. Sa tom priznatom diplomom od strane norveške agencije za zapošljavanje medicinskih radnika (SAFH), i uz neko znanje Norveškog jezika (recimo II nivo znanja) možete da dobijete tromesečnu vizu za traženje posla kako biste se prijavili na intervjue za posao (koji se odvijaju na norveškom).To je relativno lakši način traženja i dobijanja posla.

Ako želite da počnete kao lekar morate odlično znati jezik, to jest do nivoa Bergen testa ili Trinn III letnje škole u Oslu, koja se svake godine održava od 27. juna do 06. avgusta, i čije polaganje takođe vršimo pripreme učenika, kao i organizaciju putovanja i smeštaja.

Kada naučite jezik dobro i završite specijalizaciju, vi možete naći posao za koji ste se ovde školovali i to će Vam gore biti priznato.

Za više informacija pozovite nas telefonom na 011/3233157 ili nam pišite na sagatst@yubc.net

Prosečna godišnja plata u Norveškoj(#ceo članak)

(Preuzeto sa sajta Student Torget)

Ove brojke su prosečne i moraju se posmatrati samo kao približne, jer u zavisnosti od iskustva u struci i obrazovanju mogu postojati velike razlike u raznim zanimanjima. Ovo su podaci za 2005.

Prosečne godišnje plate su navedene u norveškim krunama. Odnos krune i evra relativno slabo varira, za trenutni odnos proverite stanje ovde.

Državne bolnice:
Lekar 657.768 .-
Psiholog 385.836 .-
Medicinska sestra 345.048 .-
Bioinžinjer 315.552 .-
Fizioterapeut 306.516 .-
Staratelj 328.968 .-
Socionom 322.272 .-
Dečiji pedagog 317.100 .-
Sekretarica 260.460 .-
Bolničar 276.768 .-
Sekretarica lekara 257.440 .-
Čistač-pomoćnik 247.920 .-

Vladin sektor:
Profesor: 513.000 .-
Istraživač: Od 368 do 480.000 .-
Univerzitetski bibliotekar 383.000 .-
Šef instituta 612.000 .-
Državni meteorolog 383.000 .-
Inženjer 480.000 .-
Državni arhivar 454.000 .-
Nastavnik u srednjoj školi 359.000 .-

Opštinski sektor:
Konsultant 308.000 .-
Arhivar 232.000 .-
Bibliotekar 305.000 .-
Arheolog 335.000 .-
Antikvar 414.000 .-

Privatni sektor:
Istraživač: 452.000 .-
Konsultant: 330.000 .-
Savetnik: 381.000 .-
Viši savjetnik: 467.000 .-
Bibliotekar: 330.000 .-
Konzervacija: 348.000 .-
Direktor muzeja 424,000 .-
Inžinjer 345.000 .-

Bankarstvo i osiguranje:
Prosečne plate (ne šefovi) 382.000 .-

Zaposleni u školama:
Nastavnici 340.000 .-

Industrija:
Drvna industrija 397.284
Grafička industrija 427.992 .-
Metal industrija 487.212.
Građevinarstvo 487.212 .-
Nafta 608.436 .-

Šefovi
Građevinarstvo 543.360 .-
Saobraćaj i komunikacije 510.000 .-
Finansije, Ekonomija 656.544 .-
Direktor ljudskih resursa 609.984 .-
Direktor prodaje 579.324 .-
Nabavka 534.672 .-
IT Direktor 618.996 .-
Programeri 503.892 .-
Lični konsultant 431.592 .-
Tržišni analitičari 550.080 .-

Zanimanja s prvostepenim / univerzitetskim obrazovanjem:
Inžinjer prvog stepena 458.112 .-
Inspektor bezbednosti 430644
Putnički konsultant 325.500 .-
Predstavnik prodaje 424.272 .-
Nabavka 402.264 .-
Marketing / oglašavanje konzultant 391.548 .-
Revizor 433.116 .-
Sekretar 330.216 .-
Kancelarijski saradnik 310.200 .-
Ekonomski saradnik 340.092 .-
Logistika 381.696 .-

Kancelarijska zanimanja:
Recepcionar 286.308 .-
Operater na centrali 282.108 .-

Prodaja i uslužna zanimanja:
Čuvar 332.628 .-
Prodavac 284.076 .-
Prodavac (veleprodaja) 322.752 .-

Štampa:
Urednik 400-450,000 .-
Novinari: (varira) Moss Dagblad 323.663, Dagbladet 548.735, TV2 605.000 .-

Uzgoj riba:
Upravnik 490.572 .-
Uzgoj/dimljenje 305.760.-

Građevina:
Menadžeri 486.456 .-
Betonski poslovi 329.148 .-
Drvenarija 347.664.-
Vodoinstalater Rørlegger 323.952.- Vodovodni 323.952 .-
Moler 297.144 .-
Električar 302.676 .-
Radnik na građevini 270.768 .-

Hoteli i restorani:
Menadžer 394.608 .-
Kuvar 257.784 .-
Konobar 253.032 .-

Carinske službe:
Službenik 250.152 .-
Carinski inspektor 345.396 .-

Policija:
Inspektor: 304.000 .-
Policijski narednik: 429.000 .-

Intervju za posao - pitanja i odgovori(#ceo članak)

Ovo su primeri pitanja koja možete dobiti na intervjuu za posao u Norveškoj.

(photo: http://www.flickr.com/photos/clairity/154640125/)

- Beskriv deg selv med fem ord.
Opiši sebe u pet reči.

- Fortell om familien din (sivilstand)
Pričaj o svojoj porodici (bračno stanje)

- Kan du fortelle om deg selv?
Možeš li da ispričaš nešto o sebi?

- Hvem er du som person?
Kakav/kakva si kao osoba?

- Hva har du arbeidet med tidligere?
Čime si se bavio/la ranije?

- Hva er det mest positive og negative du kan si om deg selv?
Šta je najpozitivnije i najnegativnije što možeš reći o sebi?

- Hvilke sterke sider har du? Hvilke sterke sider har du i en arbeidssituasjon?
Koje jake strane imaš? Koje jake strane imaš u radnoj situaciji?

- Hvilke svakheter har du?
Koje slabosti imaš?

- Hvordan reagerer du på kritikk?
Kako reaguješ na kritiku?

- Hvordan tror du dine venner og kollegaer vil beskrive deg?
Kako misliš da bi te tvoji prijatelji i kolege opisali?

- Hva var det som gjorde at du søkte nettopp denne stillingen? Hvorfor søkte du på denne jobben?
Šta te je podstaklo da tražiš posao upravo na ovoj poziciji? Zašto konkurišeš baš za ovaj posao?

- Hvordan vil du si at dine kvalifikasjoner tilfredsstiller våre krav?
Koliko misliš da tvoje kvalifickacije odgovaraju našim zahtevima?

- Hvilke arbeidsoppgaver har du på din nåværende arbeidsplass?
Koje radne zadatke imaš na trenutnom radnom mestu?

- Hvilke resultater har du oppnådd på din nåværende arbeidsplass?
Koje rezultate si postaigao/la na trenutnom radnom mestu?

- Hvorfor er du den rette til jobben? Hvorfor bør vi ansette akkurat deg?
Zašto si ti prava osoba za ovaj posao? Zašto bi trebalo da zaposlimo baš tebe?

- Hva har du å bidra med til vårt firma? Hva kan du bidra med i denne jobben?
Čime možeš da doprineseš našoj firmi? Čime možeš da doprineseš na ovom poslu?

- Hva forventer du å lære i den nye jobben?
Šta očekuješ da naučiš na novom poslu?

- Hva er kreativitet for deg? Er du kreativ?
Šta je kreativnost za tebe? Da li si kreativna osoba?

- Kan du beskrive hva du legger i å ha et godt arbeidsmiljø?
Možeš li da opišeš šta za tebe znači imati dobru radnu atmosferu?

- Beskriv din drømmejobb? Hvilke arbeidsoppgaver trives du best med?
Opiši tvoj posao iz snova. Sa kakvim radnim zadacima se najbolje snalaziš

- Hva motiverer deg?
Šta te motiviše?

- Hva gjør deg frustrert og opprørt?
Šta te frustrira i nervira?

- Hvilke arbeidsoppgaver trives du minst med?
Sa kakvim radnim zadacima najmanje voliš da radiš?

- Hvilken rolle tar du i en forsamling?
Koju ulogu obično imaš prilikom okupljanja?

- Har du noen hobby? Hva gjør du på fritiden?
Imaš li neki hobi? Šta radiš u slobodno vreme?

- Hvorfor sluttet du i din siste jobb? Hvorfor sluttet du i ditt tidligere arbeid?
Zašto si prekinuo/la sa prethodnim poslom?

- Hva gjorde du i den perioden det er hull i CV-en?
Šta si radio u periodu gde stoji “rupa” u CV-ju?

- Hvor er du om 2 år? 5 år? 10 år? Hva tror du at du jobber med om fem år?
Gde ćeš biti za dve godine? Čime misliš da ćeš se baviti za pet godina?

- Hvor lenge har du tenkt å bli hos oss?
Koliko dugo misliš da ostaneš (da radiš) kod nas?

- Har du planer om å studere videre?
Imaš li planova da studiraš dalje?

- Hvordan er dine språkkunnskaper?
Kakvo je tvoje znanje jezika?

- Har du hatt eller hadde du noen ekstrajobb ved siden av studier?
Da li si radio/la neki dodatni posao pored studija?

- Hvordan takler du stress/konflikter/uklare signaler? Blir du lett stresset? Hva mener du om arbeid under tidspress?
Kako podnosiš stres/konflikte/nejasne signale? Da li stres lako počne da utiče na tebe? Šta misliš o radu pod pritiskom (prekratak rok)?

- Foretrekker du faste rutiner, eller må det være nye oppgaver hele tiden?
Da li preferiraš ustaljene rutine ili da li to moraju biti novi zadaci sve vreme?

- Hvordan tror du din nåværende arbeidsgiver vil beskrive din innsats?
Kako misliš da bi tvoj trenutni poslodavac opisao tvoj učinak?

- Hva irriterer deg?
Šta te iritira?

- Hva vet du om bedriften du har søkt jobb hos?
Šta znaš o firmi u kojoj tražiš zaposlenje?

- Hvorfor søker du denne stillingen?
Zašto tražiš ovu poziciju/radno mesto?

- Hvorfor skal vi ansette deg?
Zašto bi trebalo da zaposlimo baš tebe?

- Er du villig til å arbeide overtid?
Da li si voljan/voljna da radiš prekovremeno?

- Når ytet du sist service utover det stillingen krever?
Kada si poslednji put radio/la na radnom mestu radio/la više od onoga što tvoj posao zahteva?

- Hvordan arbeidsmiljø trives du best med?
U kakvom radnom okruženju se najbolje osećaš / kakvo radno okruženje ti najviše prija?

- Hvilke krav stiller du til arbeidsgiver?
Kakve zahteve postavljaš pred poslodavca?

- Beskriv en god kollega, hva forventer du av en god kollega?
Opiši dobrog kolegu, šta očekuješ od dobrog kolege?

- Beskriv en god leder, hva forventer du av en god leder?
Opiši dobrog šefa (nadređenog), šta očekuješ od dobrog šefa?

- Foretrekker du å jobbe selvstendig eller i team?
Da li više voliš da radiš samostalno ili u timu?

- Har du noen referanser vi kan ringe?
Da li imaš neke preporuke/reference koje možemo pozvati?

- Er det noe annet vi bør vite om deg?
Da li postoji još nešto što bi trebalo da znamo o tebi?

- Har du noen ytterligere spørsmål?
Imaš li još neka pitanja?

- Når kan du starte?
Kada možeš da počneš (sa radom)?

Dersom det er informasjon som du på forhånd ikke har fått svar på, kan du spørre om dette under intervjuet.
Ukoliko postoji neka informacija na koju unapred nisi dobio odgovor, možeš da pitaš o tome za vreme intervjua.

Et intervju varer vanligvis 45-90 minutter.
Intervju traje obično od 45-90 minuta.

Noen ganger kan du bli spurt om å gjennomgå en personlighetstest.
Neki put mogu te zamoliti da prođeš i test ličnosti.

Enkelte arbeidsgivere intervjuer kandidater i grupper.
Pojedini poslodavci intervjuišu kandidate u grupama.